Кабашић о попису на Косову: Шта ћемо са штетом насталом после јуна 1999?

Попис становништва на Косову, који је почео 5. априла, садржи и упитник о ратној штети насталој у периоду од 28. фебруара 1998. до 11. јуна 1999, а некадашњи судија Вишег суда у Косовској Митровици Никола Кабашић каже да попис ратне штете није урађен у протеклих 25 година, али да је овај који се сада ради без сумње политички инструментализован, као и тренутак у коме се спроводи.

Као најпроблематичније код пописа ратне штете он види период за који је везан, односно то што је ограничен до 11. јуна 1999. када су снаге Натоа први пут ушле на територију Косова.

„Шта је са периодом после тога, па до 17. марта 2004. године када су српска заједница, Горанци и Роми најтеже нападнути и када им је највећа штета настала, када их је велики број убијен, киднапован, нестао, рањен, када су куће и села систематски паљена и уништавана, шта ћемо са том штетом? Да ли је црква уопште узета у обзир у овом попису? Да каже шта је њена имовина и која јој је имовина уништена и ко ће то да надокнади и на који начин. За сваки сегмент пописа требало је да се направи методологија – каква ће бити доказивања и која су то доказна средства. Да ли постоји комисија која ће на крају да каже: ’да, верификовали смо да је то права штета или није’? Међутим, они само кажу да су грађани дужни да дају тачне податке, а у случају давања лажних података одговараће пред законом. Међутим  свесни смо колико има лажних сведока на Косову, а за лажна сведочења тужилаштво не покреће кривични поступак“, наводи Кабашић за Косово онлајн. 

Грађани у упитнику могу да се изјасне да ли им је уништена имовина у вредности до 10.000 евра, 20.000 или више од 40.000 евра, а да ли су подаци које грађани наводе тачни, према оцени Кабашића није проверљиво. 

„За попис ратне штете није израђена методологија нити је становништво обавештено како ће да се уради тај попис. Како на крају крајева веровати тим подацима које ћете добити ако је сваки грађанин слободан да каже да је за време рата имао, рецимо, пет штала, десет кућа и да му је то порушено и попаљено. Која је врста штете ту била? Да ли је била тотална, мања или већа, да ли може да се изрази материјално или нематеријално?“, каже Кабашић.

Он истиче да се свакако не може унапред рећи да су подаци који грађани дају лажни. 

„Штете је било. Не можемо то да негирамо. Велики број кућа Албанаца је попаљен и уништен и треба утврдити ко је начинио ту штету, ко је то попалио и под којим условима, да ли је то било током ратних дејстава или је то било намерно паљење, да ли су то починили припадници ОВК, као што се иначе дешавало да пале куће и кажњавају своје нелојалне сународнике. То је врло комплексно питање и влада Косова је ту мало ’излетела’. Чак су доживели критике и од својих невладиних организација и правника који кажу да је то пребрзо стављено као један од сегмената пописа“, каже Кабашић.

На питање у коју сврху Приштина може да користи овако сакупљене податке о ратној штети, наш саговорник каже да ако се сагледа читава политика Владе Косова у последњих неколико година да су видљиве сталне изјаве у којима се поручује да Србија треба да буде тужена за ратну одштету и да ће се подићи тужба против Србије за наводни геноцид.

„Тако и овај попис има намеру да утврди колико има Албанаца а колико нема Срба, а самим тим и колико Срби немају право да било шта траже на Косову. Јасно се види стратегија Косова јер они сами причају о својим плановима. Када буду примљени у Савет Европе рећи ће да су држава, јер се у СЕ примају европске државе, а сада су територија која није дефинисана, и тада ће рећи да имају право да против Србије поднесу тужбу за геноцид и да траже ратну одштету“, каже Кабашић. 

Извор: Косово Онлајн