Filipović: Niko nije kažnjen zbog Zakona o upotrebi jezika, ne poštuju ga ni sudovi
Zakon o upotrebi jezika na Kosovu se ne poštuje ni u institucijama koje donose zakone, a ni u onima koje ih sprovode poput sudova, izjavila je advokatica Jovana Filipović. Ističe da često dolazi do kašnjenja i odlaganja ročišta zbog toga što se dokumenta ne prevode na srpski jezik ili se kasni sa prevodom.
Zakon o upotrebi jezika na Kosovu lepo zvuči u teoriji, tvrdi Filpović, ali u praksi to nije slučaj.
„Nisu uopšte retke situacije da se stranke obrate na svom maternjem jeziku, nebitno da li su u pitanju Srbi ili pripadnici druge nevećinske zajednice, a zatim se odluke državnih organa ili sudova dobijaju samo na albanskom jeziku. Time se, naravno, utiče na efikasnost u postupanju. Stranke se izlažu nepotrebnim troškovima zato što upućuju ponovo zahteve da im se ta ista odluka dostavi prevedena. U tom smislu, mnoge stranke i ne znaju da imaju prava da traže prevod svojih odluka, već se služe samostalno prevodom. Da li je to putem gugla ili putem nekoga ko poznaje albanski jezik, snalaze se na svaki mogući način, ali to, naravno, nije u redu i ne bi trebalo tako da bude, već onako kako je to po slovu zakona – ukoliko se stranka obratila na jednom jeziku da i odgovor te institucije bude na tom istom jeziku“, kaže Filipović za Kosovo onlajn.
Ona ističe da se vrlo često dešava da spisi predmeta ne budu prevedeni na srpski jezik i da to predstavlja problem kada su u pitanju ozbiljni krivični predmeti, pa dolazi do odlaganja ročišta.
„Takođe, i u svim drugim predmetima dolazi do odlaganja usled toga što nemamo prevod, bilo da su u pitanju zapisnici ili drugi spisi predmeta bez kojih ne možemo dalje da radimo. Mi, recimo, imamo situaciju da u jednom jako bitnom postupku, koji se vodi već punih pet godina pred sudom u Prištini, poslednjih godinu dana nismo dobili nijedan zapisnik, a od početka postupka dobili smo samo četiri prevedena. Ne možemo da damo završnu reč u tom postupu dok ne dobijemo sve spise predmeta i naravno da će svako naredno ročište biti odloženo upravo iz ovog razloga“, navodi Filipović.
Nepoštovanje prava na jezik, tvrdi advokatica, može da dovede do ukidanja prvostepene sudske odluke.
„Stranke koje su nezadovoljne i ukoliko smatraju da se zakon krši na njihovu štetu svakako imaju pravo da se obrate ombudsmanu i povereniku za jezike u Prištini i smatram da bi jedino poverenik za jezike u ovom slučaju mogao efikasno da reaguje i to u situaciji kada bi odredio kaznu svim institucijama koje ne primenjuju zakon onako kako je propisano. Ono što ja znam je da nije napisana nijedna kazna, a smatram da bi to dovelo do toga da se zakon poštuje. U svakom slučaju, te odluke poverenika za jezike morale bi da budu dosta kritičnije i dosta usmerene u tom pravcu kako bi se rešila sva pitanja“, rekla je Filipović.
Do bolje primene Zakona o upotrebi jezika, dodaje ona, može doći ukoliko bi se krenulo sa poštovanjem zakonskih odredbi koje se tiču obaveze da na određenim radnim mestima budu zaposleni pripadnici nevećinskih zajednica.
„Do sada smo imali problem sa verifikacijom diploma, pa je ostvarivanje ovog prava bilo otežano. Sada kada se ovo pitanje rešava, ostaje samo da se pozovu nadležni da zakon sprovedu i zaposle upravo pripadnike nevećinskih zajednica usled čega će smanjiti i obim posla prevodiocima koji nedostaju u svim institucijama“, zaključila je Filipović.
Izvor: Kosovo onlajn