Погром над Србима на Косову – две деценије некажњеног злочина

Данас се навршава 20 година од почетка тродневног насиља албанских екстремиста над Србима на Косову током којег је убијено осам Срба, повређено најмање 170 и протерано њих више од 4.000. Порушено је око 900 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе. Заувек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра. Етнички је очишћено више места.
За ове злочине нико од организатора и подстрекача није приведен правди, а протераним Србима није омогућен повратак, нити накнада за уништену имовину.

У обрачуну са припадницима међународних снага безбедности страдало је и 11 Албанаца. Повређено је и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима.

Почетку погрома претходили су извештаји косовских медија 16. марта 2004. да су тројица дечака албанске националности, старости 8, 11 и 12 година, смртно страдали утопивши се у Ибру, у селу Чабра, недалеко од Зубиног Потока, бежећи, наводно, пред српским нападачима. Портпарол Унмика Дерек Чапел демантовао је, међутим, да су дечаци страдали бежећи од Срба и оценио да је насиље било планирано.

„Настојања албанских екстремиста да Мартовски погром Срба 2004. године представе као спонтану реакцију Албанаца на несрећни случај дављења албанских дечака из села Чабра у реци Ибар, за шта су злонамерно окривљени Срби, представља само параван претходно добро планиране и припремане акције етничког чишћења Срба са Косова и Метохије и уништавања њиховог националног и културног идентитета, односно брисања трагова њиховог вековног постојања на том простору“, наводи се у публикацији Безбедносно информативне агенције Србије припремљене поводом 20 година од погрома српског народа на Косову.

Оперативни план деловања, према овим подацима, припремао се унапред и доносио на тајним састанцима које су организовале различите албанске структуре.

„Посебно ангажовање на припремама побуне и етничког чишћења Срба испољили су припадници албанске службе ШИК који су на терену били задужени да групишу своје чланове по општинама и припремају екстремисте за рушилачки поход на Србе и њихову имовину“, показују подаци БИА.

Немиле сцене 17. марта почеле су у подне када је више хиљада косовских Албанаца прешло мост на Ибру и напало Србе у Северној Митровици. Користили су аутоматско и снајперско наоружање и бацали Молотовљеве коктеле на возила Унмика. Напади на Србе крећу и у Чаглавици и околним српским селима, Приштини, Подујеву, Вучитрну, Истоку, Ђаковици, Липљану, Урошевцу, Витини, Сувој Реци, Обилићу, Призрену, Гњилану, Косовској Каменици, Пећи… Све се догађало наочиглед присуства више хиљада припадника међународних мировних снага Кфора и Унмика.

У Обилићу је нападнута и запаљена школа у тренутку када је око тридесетак ђака имало часове. Паљење светиња и масовно разрање настављено је и током 18. марта. Слика ломљења крста на Цркви светог Илије у Подујеву постала је један од симбола српског страдања.
Мартовске догађаје на Косову осудили су Савет безбедности УН и ЕУ. Током посете Обилићу 23. марта тадашњи шеф Унмика Хари Холкери изјавио је да су албански екстремисти „имали готов план“ за насиље, док је командант снага Натоа у јужној Европи, адмирал Грегори Џонсон насиље на Косову описао као јасно „организовано“.

„Ова врста активности, која у суштини представља етничко чишћење, не може да се настави“, рекао је Џонсон новинарима у Приштини.

После погрома над Србима, ухапшено је 270 Албанаца, 143 особе су осуђене, већина на новчане казне, а 67 њих осуђено је на затвор, али не и главни актери.

Убијени Срби

У општини Косовска Митровица убијени су Боривоје Спасојевић (1941) и Јана Тучев (1968), у Липљану Ненад Весић (1951), отац и син, Добривоје (1955) и Борко (1984) Столић убијени су у Драјковцу, општина Штрпце, у Гњилану је убијен Бобан Перић (1952), професор физичког васпитања у селу Кусце, у општини Косово Поље убијен је Златибор Трајковић (1942) из Косова Поља, а у општини Призрен, у призренској Богословији Драган Недељковић (1943).

Уништене и оштећене цркве и манастири

У Призрену су настрадале Богородица Љевишка (14. век), Црква светог Спаса (14. век), Саборни храм светог великомученика Георгија (1856), Црква светог Николе Тутуцева (14. век), Црква светог Георгија Руновића (16. век), Црква свете Недеље (14. век), Црква светог Пантелејмона (14. век), Црква светог Козме и Дамјана (14. век), Црква свете Недеље у Зивињану, Манастир Свети Архангели (14. век), као и зграда Богословије Свети Кирило и Методије и Епископски двор. У Ораховцу је уништена Црква свете Недеље (Киријаке, 1852), Брњача. У Ђаковици су настрадали Храм Успења Пресвете Богородице (16. век) са парохијским домом, Катедрална црква Свете Тројице (разорени су звоници који су преживели минирање 1999. године) и Црква светог кнеза Лазара у месту Пискоте. У Србици је запаљен Манастир Девич (15. век). У Пећи су уништене митрополија са парохијским домом Цркве светог Претече и Крститеља Јована, Црква Ваведења Пресвете Богородице у Белом Пољу (поново запаљена) и Црква светог Јована Претече и Крститеља у Пећкој бањи. У Урошевцу је настрадала Црква светог цара Уроша, у Косовској Каменици црква у Доњој Слапашници, као и црква у Талиновцима, у Штимљу Црква светог архангела Михаила. У Приштини је запаљена Црква светог Николе (19. век), у Косову Пољу је запаљена Црква светог Николе и у оближњем Бресју Црква свете Катарине. У Вучитрну је уништена Црква светог Илије. У Обилићу је настрадала нова црква. У Косовској Митровици је уништена Црква светог Саве, а у Подујеву црква из 1930. године.

Како се мартовски погром над Србима никада не би заборавио, у Грачаници се одржава централна церемонија обележавања погрома, под називом „Погром – Награђени злочин“.

У манастиру Грачаница сужиће се парастос, после којег је планирано откривање споменика убијенима у погрому, а затим свечана академија.

У Београду председник Србије Александар Вучић угостиће ученике основних школа са Косова.

Извор: Косово Онлине