Gidžičići slave Đurđevdan po starim običajima

Porodica Gidžičić iz Preoca proslavlja Đurđevdan po najstarijim običajima.

„Na veče slave odlazimo za vrbu, uglavnom idemo do najbližeg izvora gde uzimamo vrbu. Deca prave venac, skupljaju cveće, igraju se, a ono što je sastavni deo svega to je da se pesmom ide i vraća da bi se radost donela u kuću. Kad stignemo kući, kuća se okiti vrbom i na taj način počinje obeležavanje Đurđevdana. Na dan slave se ustaje rano, deca se rano okupaju crvenim Uskršnjim jajetom da bi bila zdrava i napredna, ono što je obavezno deci se kupuje nova odeća, jer se slavi ulazak u novo vreme ili proleće, što je našim precima puno značilo jer je život bio mnogo lakši u periodu proleća. Obzirom da su tada živeli od poljoprivrede i obrađivanje zemljišta to je bio još jedan razlog, jer bi samim tim imalo posla po polju i lakše se živelo.
Ono što je obavezno na Đurđevdan je da svako ko slavi pripremi jagnje, kada je domaćica u pitanju, ona priprema slavski kolač, što ostalih se priprema tiče, poput kolača i ostalih stvari, to domaćica završi ranije i na taj način počinje slavlje. Mi u našem selu nakon završenih jutarnjih priprema idemo jedni kod drugih, a predveče očekujemo goste u svojim domivima, gde se uz muziku, piće, i slavlje obeležava Đurđevdan ili ti na nasem Romskom jeziku „Hardelezi“ što bi u prevodu značilo „zelenilo i vrba“ – kaže Sedat Gidžičić.