Rakočević o apelu Eparhije raško-prizrenske: SPC poziva na život, govori iskustvom vekova
Apelom Eparhije raško-prizrenske srpskom narodu da pokaže jedinstvo i trpljenje, u trenutku izloženosti otvorenoj represiji kosovskih vlasti, Srpska pravoslavna crkva poziva na život, kao najvažnija, najstarija i najživotnija institucija na Kosovu, kaže za Kosovo onlajn novinar i književnk Živojin Rakočević.
“Srpska pravoslavna crkva poziva na život i SPC im je jedina pokazala da se život može obnoviti tamo gde niko ne veruje da se može obnoviti”, istakao je Rakoćević.
Niko, dodaje, nije verovao da Prizrenska bogoslovija može da propeva, da sveštenik u Istoku može da opstane, da u centru Peći preživi, ali – preživeo je, i to je primer koji, jednostavno, govori životom.
“Srpska pravoslavna crkva govori životom, iskustvom vekova, ropstva, iskustvom trpljenja, nade i iskustvom vaskrsenja, jer niko ne može da vidi radost Deviča, kao onaj koji je video njegovu propast. Sve je uništeno, do poslednjeg kamena”, ukazao je Rakočević.
On napominje da je SPC najvažnija, najstarija i najživotnija institucija na Kosovu, te da je u njenim rukama sve što je taj prostor civilizacijski najvažnije iznedrio.
“Ona ne govori drugima, već narodu, ličnostima. Srpska pravoslavna crkva govori pojedincu kao živoj crkvi, jer taj pojedinac i ta ličnost, i kada ode u Dečane, ugrađuje sse u vekove i u savršenu umetnost, u nadu svih Srba, uključujući i one koji nikada nisu bili i koji nikada neće biti tu, da za njih čuva njihovo blago i njihovu ličnu kartu u civilizaciji“, naveo je Rakočević.
Rakočević ističe da SPC, sa svim pojedincima, ma koliko to izgledalo apstraktno- čuva svoje nasleđe za Srbe koji žive u Njujorku, Australiji, svuda u svetu.
„To je stvar jednog nasleđa, života, stvar jedne civilizacije i ona govori uvek o perspektivi budućnosti. Zato je vrlo važno, da u ovom periodu, u kome je prištinska administracija krenula da tamo gde mi ne živimo, prisvoji sve što nije njihovo i da uzme sve što je naše, crkva delatno ide tamo, na zidine Bogorodice hvostanske, u Rakitnicu kod Podujeva, u Strmac, gde kažu – ’pa da, to je katolička crkva’.. Ne, to ne može biti katolička crkva, niti može biti ičije tuđe nasleđe, do nasleđe onoga ko je njen vlasnik“, poručio je Rakočević.
Suština je, ukazuje u razlikovanju – “vrednosti” i “vlasništva”.
“Potpuno je jasno da je sve što pripada SPC na Kosovu – njeno vlasništvo i vlasništvo ovoga naroda i pojedinaca koji tu žive i koji u tome aktivno, svojim životom učestvuju. Druga stvar je vrednost. Vrednosti su stvar čitavog čovečanstva. Dečanima se jednako dive i Japnaci i Amerikanci, ali se zna da je to samo vlasništvo nekoga ko živi u Lapljem Selu i nekoga ko živi u Njujorku i čiji su kraljevi to ostavili za njega i za budućnost”, poručio je Rakočević.
Izvor: Kosovo online
